Praznici su vreme darivanja, kada želimo da obradujemo naše najbliže, kada ulažemo vreme, energiju i novac u to. Na kraju kada sve to prođe, i vratimo se svakodnevnim obavezama, iscrpimo se i emotivno i finansijski.
Često smo u tim danima skloni da pravimo bilans, planove za Novu godinu, što može da dovede do lošeg osećanja ili lošeg raspoloženja. U tim danima, sa svih strana smo okruženi prazničnom atmosferom, gledamo na televiziji kako treba da izgleda praznična trpeza, svi su veseli, nasmejani u to nas tera na raspoloženje koje nije svakodnevno.
Mi kao ljudska bića smo predodređeni da planiramo svoju budućnost, i to vršimo na osnovu toga šta smo postigli. Ako je osoba depresivna, razmišljaće o svojoj prošlosti kao da je za nju bila potpuni promašaj, sagledavaće sve u negativnom svetlu, i onda će i planiranje budućnosti biti problematično, kaže dr Petar Vojvodić, psihijatar i psihoterapeut.
Ljudi često imaju običaj da kažu da ne osećaju kao da je Nova godina. Ispraćamo staru godinu i sve ono što smo ostavili za njom, pa krećemo u novu. Sve to dovodi do iscrpljivanja – koristi se više hrane, alkohola, ljudi budu premoreni. Neki ljudi se suoče sa tim da nemaju sa kim da provedu to vreme, usamljeni su, ili se sastaju sa porodicom, ali sa njom imaju neke neraščišćene odnose pa se stres intenzivira na tim skupovima. Tada se pojavi onaj praznični “bluz”, kaže psiholog Brankica Šaljić Milenković.
Praznična depresija, kao dijagnostička klasifikacija kao takva, ne postoji, kaže psihijatar dr Petar Vojvodić, već se koristi opisno. To je pojava koja se javlja tokom praznika uzrokovana stresom. Sama depresivna epizoda i simptomi su istii u toj sizuaciji kao i bilo kojoj drugoj, pojavom bezvoljnosti, nesanice, promene u apetitu i drugačije se ispoljava kod žena i muškaraca. Kod žena se izražavaju bezvoljnost, gubitak apetita, nesanica, dok muškarci to izražavaju impulsivnije, kroz agresiju, zloupotrebu alkohola, droga, neprimerenog ponašanja.
To može biti prolaznog karaktera ali praznična, takoreći euforična atmosfera, koja se prikazuje i na društvenim mrežama i u medijima može da izazove kod osobe puno očekivanja i depresivnu epizodu. Za nekog ko je već depresivan, osoba teže doživljava teže svoje stanje, zato su u tom periodu česti pokušaji samoubistava, kaže psihijatar dr Petar Vojvodić.
Takođe, smatra dr Vojvodić, slabo se priča o simbolici praznika i rituala. Obično ljudi to rade bez smisla, što pravi otpor kod mnogih, a to opet predstavlja vrstu stresa, i emotivnog i finansijskog. Tada čak nije strašno pružiti otpor i reći: “Neću ništa da kitim, slavim, obući ću pidžamu, spavaću, gledaću fimove”. To je više u redu, a manje stresno nego da se rade stvari bez smisla kako bi se ispoštovala pravila.
Psiholog, Brankica Šaljić Milenković kaže da treba što češće boraviti na vazduhu, ako treba otići i na solarnu terapiju, ili se što više izlagati suncu, tj. onome čega nema zimi. U krajnjoj fazi, treba se obratiti stručnjaku, pa uz pomoć farmakoterapije i psihoterapije pokušati da se reši depresija.
Depresija se leči, i ne treba imati predrasude u vezi s njim. Nije predviđeno da se u životu sa svime izborimo sami, zaključuje dr Vojvodić.
Izvor: Objektiv.rs
Komentari (0)
Ostavi komentar