Čuvaj se svete plave čete…
Sećaju se svi verovatno odbojkaške himne s početka ovog milenijuma. Pevali smo tada čuvenim odbojkašima: Geriću, Vasoviću, Mijiću, Boškanu, Miljkoviću, doskorašnjem, ali i trenutnom selektoru Nikoli Grbiću i Bobi Kovaču. Danas, 20 godina kasnije promenila se samo boja dresova. Dobro, promenio se i naziv države (dva puta), ali su šampioni ostali šampioni.
Najpre su na kvalifikacionom turniru u Bariju stigli do finala i samo ih je taj korak delio od Tokija. Međutim, nestvarni Zajcev i Italijani bili su visoka prepona tada. Otišao je Nikola Grbić, ostale su iza njega medalje i uspesi. Došao je njegov nekadašnji kolega iz reprezentacije, gladan rezultata.
Na evropsko prvenstvo koje se održavalo u četiri zemlje (Belgija, Holandija, Slovenija i Francuska) otišli su sramežljivo, kao da su bili pod utiskom turnira u Bariju. Nije prevelika pompa bila u javnosti oko šampionata Starog kontinenta, nisu bila ni velika očekivanja… A onda su redom krenuli da melju protivnike.
U grupi pet od pet, jedan izgubljen set. Padali su redom Nemačka, Slovačka, Španija, Belgija i Austrija.
U osmini finala nas je čekala Češka. Posle nervoznog početka, konsolidovali su se odbojkaši Bobe Kovača i ubedljivo prošli u osminu finala.
Foto: Tanjug/ Tanja Valic
Tamo možda i najveće iznenađenje turnira selekcija Ukrajine. Pokazali su Ukrajinci zube, pošteno namučili „Orlove“, ali im pobedu nisu uzeli. Posle pet setova, prošli su među četiri najbolje selekcije.
Pravo na domaćina i jedne od najjačih selekcija na svetu.
Francuzi nošeni „Marseljezom“ i hiljadama navijača osvajaju prvi set.
Nije to uplašilo srpske odbojkaše, koji preokreću meč na 2:1. Ipak, nije se moglo protiv Engapeta, Tilija i ekipe u 4. i ušlo se u taj-brejk.
Set za istoriju, za pamćenje, tako se može opisati peti set tog meča. Ubedljivo su puleni Bobe Kovača došli do finala, drugog za deset godina.
Tek su tada, čini se, u javnosti počeli da veruju u ove momke.
Finale sa Slovenijom, Bobinom starim znancima, budući da je te momke trenirao, nije bilo prevelikog iznenađenja za njega – 3:1! Srbija je postala šampion Evrope!
Lepa 2019. za odbojkaše, ali šta ih tek čeka u 2020. tek ćemo da vidimo. Najpre turnir i viza za Tokio. Neće biti lako u dvorani “Maks Šmeling” u Berlinu. Osim domaće selekcije Nemačke, učestvuju i Srbija, Francuska, Belgija, Slovenija, Bugarska, Holandija i Češka. Počinje za pet dana! Spremni smo!
„Gracije“ po navici
A šta tek reći za odbojkašice…
Samo nekoliko nedelja pre odbojkaša, obradovale su nas njihove koleginice. Kao da smo navikli na njihove uspehe, pa se ovo donekle i očekivalo.
A bilo je đavolski teško…
Počelo je očekivano u grupi. U konkurenciji Turske, Bugarske, Grčke, Finske i Francuske svih pet pobeda!
Ni u osmini finala nije delovalo da Rumunke imaju neku šansu, laganih 3:0.
I protiv drugih istočnih suseda se igralo u Turskoj u nokaut fazi, ali i one su prošle slična kao prethodne. Srbija – Bugarska 3:0.
U polufinalu stara mušterija – Italija. Od njih je i sve počelo. Uvodna pobeda na Svetskom prvenstvu u Japanu, sada već daleke, 2008. godine i od tada su naše odbojkašice „zlatnom dobu“.
Bila je opasna Paola Egonu, mučila Srpkinje, dala skoro polovinu poena svoje reprezentacije, ali nije uspela da je odvede u finale. Tamo su otišle izabranice Zorana Terzića.
A u finalu domaćin. Turska i preko 10 hiljada navijača.
Možda i jedna od najuzbudljivijih utakmica u ovoj deceniji. Posle pet setova, neponovljiva ekipa selektora Terzića u četvrtom uzastopnom velikom finalu savladala je Tursku i odbranila titulu prvaka Evrope! Evropsko, svetsko, pa evropsko zlato.
Overile su i vizu za Tokio. Tako da odmarajte devojke, vidimo se jula.
Izvor: Objektiv
Komentari (0)
Ostavi komentar