Za poboljšanje poslovne klime u Srbiji potrebno je, između ostalog, sprovesti strukturalne reforme, smanjiti poreske namete za privrednike, suzbiti sivu ekonomiju i korupciju, pojedonastaviti različite administrativne procedure i obrazovni sistem prilagoditi potrebama privrede, rečeno je na panelu u okviru konferencije Economist: Svet u 2020.
Predsednik UO NALED-a Vladimir Novaković, ukazao je da trend rasta zadovoljstva privrednika, i da je 2018. 42 odsto njih u anketi koju su sproveli ocenilo dobrim uslove poslovanja, a u januaru ove godine 45 odsto.
Kako je kazao, svaki drugi privrednik naglasio je da je zabeležio rast prihoda, a svaki četvrti pad.
“Najveći problem je što više od polovine smatra da su uslovi poslovanja loši, i treba još puno da uradimo da bi taj segment, odnosno poslovno okruženje bilo zadovoljavajuće”, rekao je Novaković.
Ekonomska agenda koju bi privreda kandidovala za nerednu godinu u najvećoj meri bi se bazirala na merama koje direktno utiču na finasijsko polsovanje a tiču se se pre svega, poreske politike i neporeskih nameta, zatim smanjenje i pojednostavljenje administrativnih procedura, smanjenje korupcije, sive ekonomije, jačanje vladavine prava…, istakao je Novaković.
On je ukazao da je NALED identifikovao nekoliko ključnih oblasti u kojima je potrebno obezbediti velike pomake kako bismo obezbedili osetniji napredak u unapređenju uslova poslovanja.
To su suzbijanje sive ekonimije, razvoj eUprave, rešavanje pitanja imovine, reforma zdravstva, digitalizacija u poljoprivredi, zaštita životne sredine.
Član UO Americke privredne komore (AmCham) Vladimir Čupić (Atlantic Grupa) ukazao je da je poslovna klima u 2019. ocenjena kao nepovoljnija nego u 2018. i da dolazi do određenih pogoršavanja, a da su razlog tome reforme koje nisu spovedene, odnosno njihovo odlaganje.
“Ne očekujemo poboljšanje neposredno nakon januara 2020”, rekao je on i dodao da se u segmentu deviznog poslovanja nalazimo u osamdesetim i devedesetim godinama.
Foto: TANJUG/ TANJA VALIC
Ključne stavke na koje ukazuju članovi AmCham i gde uskazuju nezadovoljstvo su unapređenje pravosuđa, smanjenje korupcije, predvidivost poreskog sistema, a nivo predvidivosti poreskog sistema mora da bude unapređen kako bi celokupna poslovna klima mogla da bude unapređena”, rekao je Čupić.
Predsednica Saveta stranih investitora Jana Mikhailova kazala je da strateški izbor Srbije – članstvo u EU, pomaže i približava našoj zemlji strane investicije, kao i da su članovi tog Saveta zadovoljni makroekonomskom situacijom u Srbiji.
Kao jednu od prednosti kada je u pitanju poslovna klima u Srbiji, Mikhailova je navela digitalizaciju koja je učinila javnu upravu efikasnijom.
Istakla je da je za poboljšanje poslovne klime potrebno sprovesti i strukturalne reforme, privatizaciju javnih preduzeća, a za ubrzanje privrednog rasta Srbije, kako je navela, između ostalog potrebna je veća efikasnost, da se smanji korišćenje budžetskih sredstava za nešto što stalno troši, potrebno je investirati u obrazovanje, strukturne reforme, smanjenje birokratije.
“Potrebno je podsticati inovacije. Njihovo podsticanje može zaista da podstakne da Srbija brže raste privredno”, kazala je Mikhailova i dodala da je u tom smislu važan i odnos između zaposlenih i poslodavaca i treba ga unaprediti.
Ističući da je investitorima najvažnija predvidivost poslovnog okruzenja, Mikhailova kaže da između ostalog treba izmeniti i obrazovni sistem, odnosno prilagoditi ga potrebama privrede.
“Svet se menja brzo, ogroman broj radnih mesta će nestati, zato je potrebno biti prilagodljiv i učiti za nova radna mesta”, dodala je.
Predsednik Nemačko – srpske komore Ronald Zeliger podsetio je da nemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju 60.000 ljudi, kao i da je polovina stranih firmi koje planiraju da dođu u Srbiju iz Nemačke.
Navodeći da je iz Nemačke 3,5 milijarde evra direktnih investicija u Srbiji, Zeliger kaže da je Jugoistočna Evropa Nemačkoj važnija od Rusije.
Ono što nedostaje u Srbiji, prema njegovom mišljenju, je motivisana, obrazovana radna snaga i to ne samo univerzitetski obrazovana.
U tom smislu podsetio je da je Nemačka zajedno sa Srbijom inicirala da se i u našoj zemlji uvede dualno obrazovanje i kazao da mnogi koji su prošli kroz takav sistem obrazovanja imaju uspešne karijere.
“To su ljudi koji su cenjeni i uspešni i u Nemačkoj smatraju te kvalifikacije jednake univerzitetskim”, kazao je i istakao da je doživotno usavršavanje potreba.
“Morate učiti do poslednjeg radnog dana, inače ćete izgubiti kontakt sa tržištem”, kazao je Zeliger.
Navodeći da je u Srbiji još uvek visoka stopa nezaposlenosti, Zeliger kaže da sa druge strane postoji nestašica radnika u određenim oblastima i kao primer naveo vozače – kamiondžije.
On kaže da strani investitori ne dolaze samo u Srbiju jer je ovde jeftinije i zbog uštede u novcu, već i da osnuju porodice, sa kojima žele i hoće da žive ovde.
“I zato morate da obezbedite i vrtiće i zabavišta. Za bolju poslovnu klimu potrebno je voditi o svim potrebama ljudi koji rade. Bitno je ulaganje u ključne stvari radi privlačenja kvalitetnih radnika.
Vlada treba da daje podsticaje i to za kvalitet života”, kazao je Zeliger.
Predsednik PKS Marko Čadež rekao je da privreda Srbije ovu godinu završava sa boljim pozicijama i rezultatima i da to što se makroekonomska stabilost ne dovodi u pitanje predstavlja dobar i jak signal za nju.
On je na konferencii “Svet u 2020.” rekao da su važna četiri stuba održivog rasta- investicije, izvoz, visoke tehnologije i digitalna transformacija i ulaganje u ljude.
Predsednica Slovenačkog poslovnog kluba u Srbiji Danijela Fišakov kazala je da ta zajednica stranih investitora smatra da Srbija napreduje u poslovnom okruženju i navela da je poslednjih pet godina povećan broj investicija iz Slovenije u Srbiji.
Kako je kazala, da bi se unapredila poslovna klima, “privrednicima nikada nije dosta transparentnosti, sprovođenja zakona”, a potreban je i dijalog između države i privrede.
Prema njenim rečima, zemlje u regionu bi trebalo da naprave zajednički privredni prostor kako bi mladi ljudi ostajali u tim zemljama.
“Dobro je da se ode u inostrantsvo, steknu znanja, ali važno je da se mladi ljudi vrate u zemlje regiona, jer bez mladih, obrazovanih ljudi nema mogućnosti za privredni napredak”, kazala je Fišakov.
Na kraju panela pročitani su rezultati ankete koji su na pitanje šta pravi najviše problema u srpskoj privredi pokazali da prisutni na panelu smatraju U većini da je to mešanje ekonomije u politiku – 54 odsto, nakon čega je povlašćen položaj stranih investitora – 38 odsto.
Izvor: Tanjug
Komentari (0)
Ostavi komentar