Velika Britanija: “Napad Srba na Srebrenicu isprovocirali Bošnjaci”

Do napada došlo na inicijativu lokalnog komandanta, navodi se u deklasifikovanim dokumentima britanske vlade, koji su objavljeni na sajtu Nacionalnog arhiva te zemlje

dokument
pixabay.com

Napad snaga bosanskih Srbn na Srebrenicu u julu 1995. isprovociran je od bošnjačke strane, a Pale nisu imale plan da se osvoji enklava, već je do napada došlo na inicijativu lokalnog komandanta, navodi se u deklasifikovanim dokumentima britanske vlade, koji su objavljeni na sajtu Nacionalnog arhiva te zemlje.

U zvaničnom dokumentu Ministarstva odbrane te zemlje od 11. jula 1995. godine opisuju se događaji koji su prethodili dešavanjima u Srebrenici, kao i reakciji holandskog UN bataljona nakon što su u nju ušle trupe Vojske RS, prenosi banjalučki portal Nezavisne.

“Nedavni napadi armije bosanskih Srba na Srebrenicu su izazvani konstantnim bh. napadima u prethodna tri meseca na njihove rute snabdevanja južno od enklave. Napadi ove armije su gotovo sigurno pokrenuti od strane lokalnog komandanta i mi ne mislimo da su deo plana Pala da se pregazi enklava”, istaknuto je u dokumentu.

U sledećem napadu navodi se da je napad izvršen samo s jednom četom i četiri tenka, čime se sugeriše nepostojanje većeg napada.

Ovaj napad opisan je u drugom dokumentu, uz isticanje da su bošnjačke snage tokom srpskog napada na enklavu ubile jednog pripadnika holandskog kontingenta, kao i da se kontingent povukao u svoju bazu u Potočarima nakon što je NATO otkazao vazdušne udare na srpske položaje iz straha da bi Srbi mogli da streljaju 30 holandskih vojnika koje su uzeli za taoce.

Iz Han Pijeska, gde je bila srpska komanda, kako je rečeno u dokumentu, objašnjeno je da je zarobljavanje Holanđana samovoljni lokalni akt, kao i da će Holanđani biti oslobođeni tokom dana, a u narednom pasusu se sugeriše da Srbi nisu planirali ulaz u Srebrenicu, već da su se na to odlučili nakon što su konstatovali da je otpor Armije RBiH slab.

“Akcija armije bosanskih Srba je direktan odgovor na pritisak na njihove linije komunikacije, a ona je reagovala tako što je pritisnula bošnjačke snage nazad ka Srebrenici. Kada su Srbi uvideli da je otpor slab, bili su u mogućnosti da krenu dalje od onoga što su originalno planirali. To ih je dovelo u direktnu konfrontaciju s UN, pa je za Srbe bilo veoma teško da se ponize vraćanjem na početne pozicije”, opisano je u dokumentu.

Dalje se navodi da bi uključivanje vazdušnih NATO napada Srbi mogli da shvate kao stavljanje na suprotnu stranu.

Obaveštajni podaci ukazuju i na to da Srbi nisu planirali širenje aktivnosti na druge enklave, jer su, kako je objašnjeno, njihove trupe bile razvučene usled junske ofanzive oko Sarajeva, koju su protiv njih pokrenule bošnjačke trupe.

“Ne verujemo da problem Srebrenice ukazuje da bi Goražde moglo biti u većoj opasnosti nego ranije. Čak i ako bi eskaliranje situacije oko Goražda ostalo opcija armije bosanskih Srba, oni ne bi mogli da pokrenu ofanzivu s bilo kakvim realnim izgledom u povoljan konačni ishod”, piše u dokumentu.

U dokumentima je više puta izražavana sumnja na ono što se dešavalo oko Srebrenice. U jednom dokumentu su naglašene i “mračne sumnje” kanadske vlade zašto su bošnjačke snage u Srebrenici pružile slab otpor, te je postavljeno pitanje da li to i Srbi i bošnjačka strana žele da Unprofor ode.

Opisujući ono što se dešavalo nakon ulaska Vojske RS u Srebrenicu, naglašeno je da je general Ratko Mladić zapretio da će otvoriti vatru na holandski kamp ako ne razoružaju ostatak bošnjačkih trupa koji se navodno tu nalazio i tvrdi se da u tom kampu nije bilo naoružanih pripadnika Armije RBiH, već oko 3.000 civila, te oko 20.000 ljudi izvan kampa, mahom žena i đece.

“Holandski bataljon je učinio sve što je bilo moguće da pronađe tih 2.000 naoružanih pripadnika Armije RBiH, ali oni su jednostavno nestali tokom noći, najverovatnije u smeru Tuzle. Bilo je tu prisutno još nešto trupa zapadno od enklave. Mladić je vodio psihološki rat”, naglašeno je u dokumentu.

Dodaje se i da ne postoje dokazi da je Beograd uključen u upravljanje i kontrolisanje protivvazdušnih raketa bosanskih Srba kojima su pretili NATO avionima, navedeno je u depeši Delegacije Velike Britanije pri NATO sedištu u Briselu.

Kako se navodi, ovaj dokument sačinjen je radi procene o eventualnim vezama koje bi Srbija mogla imati u vezi sa sistemima koji su se nalazili na teritoriji koju je tada kontrolisala Vojska Republike Srpske (VRS) tokom NATO kampanje u leto 1995, a brifing je pružio zamenik načelnika vojne komande.

“On je pružio nove podatke o vezama PVO bosanskih Srba s Beogradom. Iako je postojala fizička povezanost sistema, deo sistema kojim raspolažu bosanski Srbi mogao je operisati potpuno samostalno, čak i u slučaju da se veze pokidaju”, istaknuto je u ovom dokumentu, irađenom u julu 1995. godine.

Izvor: Tanjug

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

Ostavi komentar

Ostavite komentar