Đurđevdan je hrišćanski i narodni praznik i jedna je od najvećih svetkovina u Srbiji. Za njega se vežu mnogobrojni običaji koji se obavljaju za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve.
Kod Srba je on poprimio i neke druge osobine, mešajući se sa prethrišćanskim kultovima Balkana, pa se zato i praznik Svetog Đorđa kod Srba ne slavi isto kao u drugim hrišćanskim zemljama.
Đurđevdan se smatra granicom između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve.
Glavni običaji su pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci.
Đurđevdansko cveće su đurđevak, mlečika, maslačak i od njih treba isplesti venčiće kojima se kite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ovo se čini da bi godina i dom bili bogati – „Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“.
Venčići se drže okačeni na vratima cele godine, sve do sledećeg Đurđevdana.
U nekim srpskim krajevima, devojke su za vence birale i travu zlatnoglav kako bi se dopale mladićima, a mlade žene još više dopale muževima.
Postoji običaj da se narod na Đurđevedan, rano pre zore, okupe na đurđevdanski uranak. Tamo se nosi i hrana i piće. Obavezno se peče jagnje na ražnju, a oni koji su poranili čekaju ostale da počne slavlje.
Za ovaj veliki praznik se vezuju i neka verovanja. Tako postoji narodno predanje da na Đurđevdan ne valja spavati, već treba uraniti. One koji spavaju će boleti glava cele godine. Ali ako vam se desi da zaspite, onda treba da spavate i na Markov dan, i to na istom mestu.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Izvor: Objektiv.rs
Komentari (0)
Ostavi komentar