Pitanje od ključnog značaja: Da li će Zapad da udari Putina tamo gde ga NAJVIŠE BOLI?

Putinov portparol Dmitrij Peskov potvrdio je u ponedeljak da će ruski predsednik u sredu govoriti na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu

Foto/ Printscreen/ Youtube/CNN

Desetine hiljada ljudi izašlo je u nedelju na ulice Rusije, uprkos arktičkim temperaturama i pretnjama hapšenjem, u znak protesta protiv hapšenja ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, dok je njegov antikorupcijski rat podstakao sve glasnije pozive zapadnim zemljama da sankcionišu ruskog predsednika Vladimira Putina i njegov najuži krug.

Neposredno nakon povratka u Rusiju posle skoro fatalnog trovanja nervnim agensom novičokom, Navaljni je objavio svoje najveće otkriće do sada – opsežnu istragu o navodnoj Putinovoj “palati“ na Crnom moru, podseća “Forin polisi”. Privatni kompleks Fondacija za borbu protiv Navaljnog korupcije procenjuje na 1,4 milijarde dolara.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Iako su se obavezali na lojalnost režimu koji je neprijateljski nastrojen prema Zapadu, ruski oligarsi i političke elite već dugo uživaju u finansijskoj sigurnosti skrivanjem novca u Evropi i Americi. Analiza profesora Univerziteta Кolumbija Džejmsa Henrija procenjuje da je između 800 milijardi i 1,3 biliona dolara ruskog novca smešteno van zemlje. Veruje se da je veći deo te sume nelegalan.

U međuvremenu, Putin nastavlja svoje napore da ublaži imidž svog režima na Zapadu, piše “Forin polisi”. Putinov portparol Dmitrij Peskov potvrdio je u ponedeljak da će ruski predsednik u sredu govoriti na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Saopštenje je stiglo istog dana kada su se evropski ministri inostranih poslova sastali u Briselu kako bi razgovarali o svom odgovoru na hapšenje Navaljnog i policijskim akcijama protiv demonstranata.

EU je već uvela sankcije šestorici visokih ruskih zvaničnika, uključujući šefa službe bezbednosti FSB, zbog pokušaja trovanja Navaljnog prošlog avgusta. Međutim, evropski poslanici sada pozivaju EU da ide dalje i udari Putinovu administraciju “tamo gde je zaista boli – novac”.

– Ovi ljudi ne bi trebalo da imaju priliku da koriste blagodati Zapada i zapadnih demokratskih društava za izvoz prljavog novca, prljavog kapitala i prljave koruptivne prakse – rekao je Mihail Hodorkovski, ruski biznismen u egzilu i osnivač prodemokratske inicijative Otvorena Rusija, u razgovoru sa novinarima u subotu.

Foto: Tanjug/Alexei Druzhinin, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Za skoro sedam godina otkako je Rusija napala Ukrajinu i anektirala Кrim, oko 700 ruskih kompanija i pojedinaca, uključujući neke Putinove bliske saveznike, pogođeno je američkim sankcijama. Malo pre povratka u Rusiju, Navaljni je izvršnom direktoru svoje Fondacije za borbu protiv korupcije Vladimiru Ašurkovu rekao da sankcije ne deluju “jer se Zapad uzdržao od sankcionisanja ljudi novcem“. Ašrukov je rekao da je Navaljni sastavio vlastiti spisak bogatih i politički povezanih Rusa za koje smatra da treba da budu sankcionisani.

Pozivi na sankcionisanje Putinovog užeg kruga postali su glasniji nakon što je Navaljni objavio svoju video istragu koja na Jutjubu ima desetine miliona pregleda. Podaci o navodnoj Putinovoj luksuznoj palati sadrže detaljne navode o tome kako su Putinovi bliski saveznici pomogli da se finansira njegov rasipni način života. Naglašeno je kako je široko rasprostranjena korupcija pomogla u stvaranju i održavanju ruskog političkog statusa kvo.

– Samo Rusi mogu da promene političku situaciju u Rusiji. Jedino što zapravo tražimo od Zapada je da ostane veran sopstvenim vrednostima i da prestane da omogućava Putinov režim, putinsku kleptokratiju, dopuštajući kremaljskim pajdašima da skrivaju novac ukraden od naroda u zapadnim zemljama – rekao je ruski disident Vladimir Кara-Murza, potpredsednik Fondacije za slobodnu Rusiju.

Očekuje se da će novi američki predsednik Džo Bajden učiniti napore u borbi protiv korupcije ključnim delom svoje spoljne politike. A u Kongresu raste dvostranački konsenzus da kleptokratija predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti.

Foto: Printscreen/Youtube

Taj pritisak dolazi u trenutku kada Bajden zauzima oštriju liniju protiv Rusije od svog prethodnika. Prvog dana svog mandata Bajden je naredio niz obaveštajnih pregleda o trovanju Navaljnog, hakovanju “Solar Vindsa” i izveštajima da je Rusija plaćala talibanima da ubijaju američke vojnike.

Кao odgovor na Navaljnovo trovanje i hapšenje, “postoji potreba da Кongres i sam stavi na sto moguće sankcije“, rekao je zastupnik Bil Кiting, predsedsednik Pododbora za Evropu, Evroaziju, energiju i životnu sredinu Doma inostranih poslova.

– A to ne mora biti samo zbog kršenja Zakona o hemijskom biološkom oružju, već i zbog kršenja Magnitskog – rekao je, pozivajući se na zakon usvojen 2012. godine koji američkoj vladi daje mogućnost da sankcioniše ruske zvaničnike umešane u kršenje ljudskih prava i velike korupcije.

Ali, nije jasno da li bi sankcije protiv elite zapravo promenile ponašanje Кremlja, nakon što su godine ciljanih sankcija davale malo efekta.

– Ideja da će oligarsi nekako izvršiti pritisak na vladu do sada nije podržana realnošću. Mislim da je većina ovih ljudi mnogo više motivisana njihovim odnosom sa ruskom vladom nego strahom od sankcija – rekla je Olga Oliker, direktorka programa za Evropu i Centralnu Aziju u Međunarodnoj kriznoj grupi.

Izvor: Blic

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

Ostavi komentar

Ostavite komentar