Kakve su žvake žvakali naši preci i šta sve one mogu da kažu o njima?

preistorija
Pixabay

Hanes Šreder, paleogenetičar sa Univerziteta u Kopenhagenu, kaže da mu je jedan njegov student doneo drevni tamni komadić nečega uz reči: “Možemo li da izvučemo DNK iz ovoga?”, piše NPR.

“Otkriveno je da su drevni ljudi žvakali crnosmeđu supstancu, poznatu kao smola breze, koja je dobijena zagrevanjem brezine kore“, kaže Šreder. On dodaje da razlozi zašto su to radili još nisu jasni, ali da postoji mogućnost da su hteli da je omekšaju da bi mogli da je koriste kao lepak za lepljenje oružja ili oruđe. Možda su je čak koristili u medicinske svrhe, kao što je lek protiv zuba, jer je blagi antiseptik.

Iako su istraživači mislili da neće uspeti da iz ovoga izdvoje ljudski DNK, uspeli su da rekonstruišu čitav ljudski genom. Šreder kaže da je ovo prvi put da je ceo drevni ljudski genom izvađen iz bilo čega drugog osim iz ljudskih kostiju ili zuba. Tim je svoja otkrića objavio u časopisu Nature Communications.

Thejs Jensen sa Univerziteta u Kopenhagenu, koji je radio na arheološkom nalazištu, rekao je da DNK izvađen iz desni mnogo govori o ovoj ženi koja je živela pre oko 5.700 godina.

“Imala je zaista upečatljivu kombinaciju tamne kose i tamne kože i plavih očiju”, kaže Šreder. I ne samo to, na osnovu drevne žvakaće gume naučnici su otkrili da je pred smrt žena jela patke i lešnike, te da su joj preci bili lovci iz kontinentalne Evrope.

Priznaćete, dosta moćna saznanja od samo jedne, praistorijske žvake, zar ne?

I. V.

Izvor: Objektiv/NPR

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

Ostavi komentar

Ostavite komentar